ОШ ''Милан Ђ. Милићевић''
Дана 2. септембра 2002. године, у Београду, у насељу Медаковић 3, на велико задовољство деце и њихових родитеља, отворена је основна школа која је добила име по Милану Ђ. Милићевићу, научнику, путописцу, просветном раднику, првом секретару Српске академије наука и уметности, једном од најугледнијих људи свог времена. Школу је, пресецањем траке, отворио председник извршног већа Скупштине града Београда Ненад Богдановић. Први директор школе је Трипко Међедовић. У присуству великог броја деце и њихових родитеља изведен је пригодан програм у коме су учествовали Добрица Ерић, Миња Субота, Пеђолино и други.
Наши ђаци су одмалена добродошли у нашу школу – прво као млађа браћа и сестре наших ђака, затим као предшколци предшколске установе која се налази у оквиру наше зграде, а затим као наши прваци. Настава је организована у две смене.
Данас је наша школа други дом за 1490 ученика и 83 наставника. Поред наставног кадра, у школи раде педагог, психолог, библиотекар и социјални радник. „Милан Ђ. Милићевић“ је школа у којој се учи с радошћу и полетно, школа у којој свако дете има своје место и потребну пажњу, а наставници раде интензивно, ангажовано и с љубављу. Висока мотивација ученика, родитеља и наставника резултирала је успесима. Зато смо престижна школа.
Упознавање
Основна школа „Милан Ђ. Милићевић“ почела је да ради 2002. године са седиштем у улици Боривоја Стевановића, број 27а. Смештена је у мирном делу града, у насељу Медаковић III.
Наши ђаци су одмалена добродошли у нашу школу – прво као млађа браћа и сестре наших ђака, затим као предшколци предшколске установе која се налази у оквиру наше зграде, а затим као наши прваци. Настава је организована у две смене.
Данас је наша школа други дом за 1490 ученика и 83 наставника. Поред наставног кадра, у школи раде педагог, психолог, библиотекар и социјални радник. У школској згради од 2005. године налази се и зубарска амбуланта коју наши ученици посећују радо и без страха.
Ко је био Милан Ђ. Милићевић
Милан Ђ. Милићевић (1831 – 1908) био је наш познати књижевник, јавни и културни радник. Бавио се и историјом, фолклором, педагогијом и преводилаштвом. У периоду од 1896 – 1899. био је председник Академије наука.
Као свршени богослов, скоро пола века је био државни чиновник (1850-1899) у разним звањима и разним институцијама: учитељ, судски практикант, писар и виши чиновник у Министарствима просвете и иностраних дела, уредник „Српских новина“, начелник полицијског одељења, помоћник министра унутрашњих дела, библиотекар Народне библиотеке и државни саветник. Говорио је руски и француски језик. Као државни службеник пропутовао је Србијом и тако подробно упознао земљу и народ, што му је било од велике користи у књижевном и публицистичком раду. Написао је и превео око 100 књига, са обиљем драгоцених података.