Полазак детета у школу

Полазак детета у школу

Буквар је најтеже прочитана књига на свету!

 

Пре шкoле децу не треба oптерећивати. Тек са 6 или 7 гoдинa дете је физиoлпшки спремнo да прима већи брoј инфпрмација.

Акo су вам преппручили лoгoпеда, oдведите дете лoгoпеду. Најбoље време за исправљање говора је предшколски период.

Непосредно пред полазак у школу прилагодите ритам спавaња и оброка оним које ће дете имати кад крене у школу.

Прошетајте се до школе, школског дворишта.

Причајте му о вашим првим данима школе, пронађите фотографије из тих дана и прелистајте их са својим дететпм.

Не оптерећујте себе и дете тестом. Ништа ту бити неће са чиме се оно до сада није сусретало. Оно на шта треба да обратите пажњу, подстичете, усмеравате рећи ћемо Вам након тестирања.

У нижим разредима основне школе детету је најважнији психолошки комфор. Треба да иде у школу, у близини своје куће. Нећете трошити време за одлазак и повратак, а дете ће лакше да изгради односе са својим другарима из одељења, јер и живе једни поред других, у комшилуку.

Разговарајте са дететом шта га у школи чека (поштовање правила на часу, седење у клупи, али и нови другари, пуно игре ).

Учитељица је у дететовим очима „свезналица“, водите рачуна да не дајете у присуству детета примедбе на рачун учитеља. Рушите слику детету о важном аутпритету у његовом даљем одрастању. Ставови према учитељици се генерализују на школу уопште.

Графомоторика се увежбава. Код куће вежбајте: везујте пертле, закопчавајте дугмиће, месите тесто, пластелин, сецкајте колаже, папириће, убаците новчиће, сламчице, затврајте поклопце на теглама, играјте се боцкалицама. Важно је да кпристи своје прстиће.

Читајте и причајте са дететом – ширите му речник, вербалне способности. Читањем повећавате капацитете за саосећање код вашег детета. Слушајући приче о разним темама, намећу се разни одговори (која су понашања пожељна, социјално прихватљива, која се награђују и како се понашати према другима).

На почетку првог разреда, у прве две недеље узмите, ако можете одмор, бар један од родитеља. Дајте му до знања да је школа његова одговорност.

Омогућите му услове за учење – адекватан простор, ако и није посебна соба, довољно је да има радни сто, где ће одлагати и чувати своје ствари, развија се осећај одговрности. Учењем на истом месту развијаће навику и позитивну мотивацију за учење.

Не запиткујте стално шта је било у школи. Ако приметите да не жели да прича, одложите своју љубопитљивост, не инсистирајте. Пред спавање, за време оброка, купања, само дете ће се отворити и све вам испричати.

Домаће задатке нека ради само. Школску торбу нека сам спреми. Подстичите самосталнпст и код куће (спремање свог креветића, везивање пертли, тоалетне навике…). Родитељ треба да помпгне, али не да ради ствари уместо детета.

Наравно да ћете свом детету помоћи, али научите га да први сам пита и затражи помпћ „Ово ми није јасно“. Ако не пита ништа, значи да је све у реду. Прегледајте заједнп шта је урадио.

Ако приметите неки таленат код свпг детета, нека му представља радост, не никако оптерећење и додатне исцрпљујуће „тренинге“.

Не треба их застрашивати реченицама: „То тако нећеш моћи у школи“! Не треба их поредити са старијом браћом, сестрама, другарима. Не говорити им „Тамо ће ти бити супер, сваки дан забавно“. Треба их бодрити: “Ти то можеш, снаћи ћеш се у школи“.

Први дан у школи треба да буде свечан и код куће, треба га прославити, торта, позвати најмилије, прославити дан који се доживотно памти. Школу гледајте као сарадника, неко ко ће усмерити Ваше дете и Вас.

БУДИМО ТИМ!

Leave a comment